TIG postupak zavarivanja je vrsta elektrolučnog zavarivanja kod koga električni luk gori između volframove elektrode, koja se ne topi, i osnovnog materijala koji se topi. Dodatni materijal se dodaje sa strane pod uglom od 15 do 20 stepeni u odnosu na osnovni materijal.

Zaštitni gas može biti argon ili helijum. Argon se više upotrbljava jer je jeftiniji a ima i veću specifičnu težinu od helijuma. PALJENJE LUKA u argonu je lako i uobičajeno je da se pali visokofrekventnom strujom bez da se vrhom igle dodiruje materijal. Postoji mogućnost da se luk pali dodirom igle od volframa i radnog komada (lift arc) ali se ne preporučuje za profesionalnu upotrebu.

Slika 1: Zavareno mesto TIG postupkom na komadu od Cr Ni čelika u auto industriji

TIG postupak podrazumeva sledeće:

Ako zavarujemo DC strujom (jednosmerna struja) onda je elektroda od volframa na MINUS potencijalu. Ako se polaritet elektrode ne postavi na ovaj način nego na PLUS potencijal doći će do erodiranja elektrode usled pregrevanja.Na ovaj način zavarujemo čelike (legirane ili nelegirane), bakar, titan, Cr-Ni čelike i drugo.

Ako radimo AC postupkom (naizmenična struja) polaritet se menja u toku rada i to po podešenoj frekvenciji (50 do 200 Hz). Na ovaj način zavarujemo aluminijum i druge lake metale koji stvaraju teško topljive oksidne prevlake (magnezijum).

Slika 2: Najčešći oblik gorionika za TIG zavarivanje

Ponekad srećemo i naziv WIG (wolfram inert gas) što je u suštini isto što i TIG (tungsten inert gas) jer se wolfram (hemijski simbol W) na engleskom govornom području naziva”TUNGSTEN”.